ИЗВЕШТАЈ:  “ЛАЗА И ВИЛИЈАМ” ДОГАЂАЈ ЈУНИ 2010.

Амбасада Републике Србије у Лондону  и Фонд “Лаза Костић” су у салону амбасаде 18. и 22. јуна уприличили два културно уметничка догађаја под називом “ЛАЗА И ВИЛИЈАМ – СРБИЈА КАО ИНСПИРАЦИЈА И СРБИЈА ИНСПИРИСАНА ДРУГИМА”.

У оквиру програма одржан је концерт, представљен ЦД који ће изаћи у издању фонда „Лаза Костић“ на коме еминентни британски уметници изводе дела српских аутора и дела великих композитора инспирисаних српском поезијом  и представљена је изложба плаката  “ЛАЗА И ВИЛИЈАМ”  асистента са Академије уметности АТИЛЕ КАПИТАЊА  (који је прошле године сврстан међу 30 најбољих позоришних  плакатиста на свету) и његове класе студената на Академији уметности у Новом Саду.

Његова екселенција, господин Дејан Поповић, отворивши дипломатски концерт 22. јуна је истакао: „Користим прилику да се захвалим Фонду „Лаза Костић“ што на овај начин брине о културној баштини, трудећи се да истакне како је Србија имала своје место на европској културној сцени још у 19. веку“.

„ЛАЗА И ВИЛИЈАМ“ ИЗЛОЖБА У АМБАСАДИ ДО КРАЈА ГОДИНЕ
Уметнички директор и оснивач Фонда, пијанисткиња Марина Милић-Апостоловић, иначе професор на Академији уметности у Новом Саду, упутила је публику на чињеницу да је Лаза Костић 1864. године уприличио 300-годишњицу рођења Шекспира у Новом Саду и за ту прилику превео две сцене Ричарда III. Он је први превео Шекспира директно са енглеског на српски, по први пут код нас користећи јампски стих. Написао је и ОДУ ШЕКСПИРУ у славу енглеског барда.  Тиме је НОВИ САД био једини град у Србији и шире који се укључио у прославу Шекспирове годишњице  широм Европе. Те две сцене Ричарда III су прве Шекспирове сцене постављене  у Србији. Њих је Лаза Костић и режирао. Својим залагањем, преводењем и промовисањем  Шекспирових дела, Лаза Костић је први отворио врата Вилијему Шекспиру у Србији.

Став Фонда “Лаза Костић” је да не постоји боља, јача и чвршца културно-уметничка веза измедју Србије и Британије,  него веза ЛАЗА-ВИЛИЈЕМ. Због тога је фонд иницирао изложбу са темом ‘ЛАЗА И ВИЛИЈАМ“ која је одушевила присутне на оба догадјаја и која ће остати у Салону амбасаде Србије у Лоднону до краја године. Господја Тхелма Холт, чувени продуцент Ројал Шекспир компаније посебно је издвојила „оцигледно веома талентованог уметника Атилу Капитања“ кога је, импресионирана његовим решењем Хамлета и Ричарда III, позвала у Лондон у радну посету.

ЈУБИЛАРНИ КОМПАКТ ДИСК

У музичком делу програма представљен је и диск који це изаћи почетком јула месеца, као један од главних пројеката Фонда у овој јубиларној години, када обележавамо 100 -годишњицу смрти Лазе Костица.  На диску су уз песме Брамса и Чајковског написане на текст српске народне поезије, и Посланица љубави Сер Џона Тавенера  на текстове средњевековне и ренесансне поезије из Антологије Предрага Драгица Кијука  у изводјењу “сопрана златног гласа”, Патрише Розарио, и Етиде Василија Мокрањца које је снимио Пиерс Лејн, пијаниста светске репутације. То це бити први компакт диск са интегралним изводјењем целокупног сета од Седам Етида Василија Мокрањца. Програм на диску је компилација два вазна пројекта која је Фонд „Лаза Костиц“ поставио у прошлости: Британску премијеру Седам Етида Василија Мокрањца у Вигмор Холу 1999. и светску премијеру Посланице љубави Сер Џона Тавенера у Сент Џон Смит Скверу 2001. са истакнутим британским уметницима.

ПИЕРС ЛЕЈН ПРЕДСТАВЉА ДИСК У СИНАГОГИ И НА  КОЛАРЦУ 14. ДЕЦЕМБРА

Завршавајуци јубиларну Лазину годину, Фонд „Лаза Костић“ у сарадњи са амбасадом Републике Пољске,  позвао је Пиерс Лејна да на два гала концерта: у новосадској Синагоги 12. децембра и у Коларчевој задужбини 14. децембра представи јубиларни ЦД изводјењем целокупног сета Етида Василија Мокрањца. Уз овај циклус, на програму це бити и 4 Баладе Фредерика Шопена, тако да це амбасада Пољске овим концертом званицно заокружити и годину Шопена у Србији.

ПЛАТФОРМА МЛАДИМА

Како је мисија фонда и давање платформе младим талентованим уметницима, на концерту су дела са овог диска представили српски уметници  у успону: сопран Радослава Воргић, којој је ово био први професонални наступ након што је дипломирала на Академији уметности у Новом Саду и уписала Мастер студије у Мајнцу у Немацкој , као и пијаниста Милан Миладиновиц, доцент на Академији у Новом Саду, који је одушевио публику јос приликом свог првог представљања у Стеинwаy Холу у Лондону. Стручњацима  је било откровење слушање  песме Брамса и Чајковског које је Радослава Воргић извела  на  српском језику-т.ј оригиналу који и јесте инспирисао Брамса да напише музику на текст.