Резултати три литерарна конкурса су објављени 22. септембра на пригодној свечаности у галерији Коларчевог народног универзитета. Међу присутнима су били министар културе Небојша Брадић, државни секретар министарства просвете професор др.Радивоје Митровић, шеф кабинета Министарства за омладину и спорт г. Боривоје Јанковић
Првонаграђена Даница Костадиновић из Ниша, добила је пут за Лондон за рад на тему „Мој први спортски успех“..
Награду уручио шеф кабинета Министарства за омладину и спорт, господин Боривоје Јанковић.
Председница Снежана Спасојевић са Теодором Мијатовић ученицом ОШ „Јелена Ћетковић“ из Београда
Уметнички директор, Марина Милић-Апостоловић представља другонаграђеног Николу Стојановића из Крушевца који је освојио компјутер за рад на тему „Лаза је био другачији“.
Душица Андрејевић из Јагодине освојила је пут за Лондон за рад на тему „Лаза је био другачији“.
Јевђеније Јулијан Димитријевић из Чачка освојио је пут за Лондон за рад на тему „Лаза и Вилијем“.
ДРУГО МЕСТО НА КОНКУРСУ, Компјутер:
- Силвестер Барат, Чока
- Никола Стојановић, Крушевац
- Немања Јеленковић, Бор
- Катрина Белић, Нови Пазар
- Милица Дукић, гимназија, Београд
- Андреа Фехер, гимназија, Зрењанин
- Бранислав Петровић, Медицинска школа, Крагујевац
- Мирјана Бараћ, гимназија, Приштина
- Олга Митровић, гимназија, Ваљево
- Схкемб Схабани, Средња школа „Сезаи Суррои“ Бујановац
- Марија Карвак, Тител
- Наташа Станојевић, Крушевац
- Теодора Мијатовић, ОШ „Јелена Ћетковић“ Београд
- Стефан Рафајловић, Врбас
- Невена Станојевић, Ћићевац
- Александра Мишковић, Земун
- Футо Хенриета
- Роберт Сивери
- Ванеса Мезе
- Адриен Тот
- Маћаш Чернак
- Даниел Адам
- Роланд Шаму
- Саболч Лоц
- Теодора Варга
- Лаура Варга
- Рита Калачка
- Рудолф Гарба
ПЕСМА ДРУГОНАГРАЂЕНОГ НЕМАЊЕ ЈЕЛЕНКОВИЋА ИЗ БОРА
Мој први спортски успех
Сваки успех људском бићу
дође као шлаг на торту,
и ја се радо првог сетим
јер био је баш у спорту.
Зимски турнир,
другари су поред мене,
сви напети пуни треме
чекамо да турнир крене.
А знам даћу све од себе,
па нек буде како мора,
а сан ми је да је моја
екипа најбоља.
Прву, другу, тако редом
утакмице ми играмо,
и за чудо из пет првих,
пет победа поређамо.
И ево нас у финалу
сан је увек, свих нас био,
сад је жеља прво место,
зашто бих то скромно крио.
Све победе су нам драге,
свака од њих нема цене,
ал′ ова је нешто друго,
она је део мене.
Крај дипломе и медаље,
стоји један пехар мали,
за најбољег на турниру
а тај пехар, замислите, мени дали.
Први велики успех је у срцу,
ту се чува занавека,
памтићу га цео живот
и кад будем једном дека!!!
Немања Јеленковић VII/5
Биографија
Две песме Песма драгим особама и Чуј ме, плането је објавио, најпре, у школском листу Основац, а потом у зборнику Наши мали ствараоци, првом зборнику литерарних радова ОШ „3. октобар“. Учествује у раду новинарске секције.
Лаза је био другачији. Савременици га нису разумели зашто би мене?
За главу изнад свих, види даље, другачије. Стално у сукобу са средином у којој живи. Бунтован и пун ината. Средина га неће, неће ни Лаза њу. Увек дотеран, углађен и фин, као да су га вајале веште руке старих грчких вајара, свестан свог изгледа и памети, охоло одбија да постане део сивила. Његова природа, ни са чим се не мири. Ништа му није онако како другима изгледа, све мери, загледа, преврће и обрће, правећи дубоке резове у тврдом ткиву. Живот га не мази, здушно му отима… Оно што не отме, Лаза раскошно троши и расипа, уживајући у радости сваког дана и меланхолији сваке ноћи. Мудра Плетисанка вешто га мами у свет Хомера, Милтона, Бајрона, Шекспира, Гетеа и Дантеа…
Плута кроз живот попут Одисеја. Свака му ноћ песмама испуњена, сваки му дан радошћу крцат. Има Лаза и Пенелопу, драгу Јулијану која га у Сомбору стрпљиво чека да јој дође. А Лаза не би био Лаза да не тражи нешто друго, Лаза тражи Шекспирову Јулију. О боже где то има? Одисеј хоће Јулију. Јулије нема, а Пенелопи му се не иде.
С ногама на земљи, главом у облацима, попут лептира плови између тежине и лакоће, звука и тишине, радости и жудње, свуда налази само празан простор, који би да испуни речима. Свака Лазина песма је свет… У том свету лепота боли, радост плаче, а срећа врца животом који нема забрана ни правила. Све се може, све се сме, за своју душу, за гладно тело, за ум који смишља ново сутра, тако другачије од јуче, а данас, данас је дан кога треба дисати пуним плућима, певати из свег гласа и плакати ако треба, јер туга и срећа тако често иду руку под руку.
А онда како то обично бива, један обичан мали девојчурак, преко ноћи постаде прелепа жена. Лаза пише хвалоспев Ленки и њеној лепоти. Ленка је вила, бајка и милина, Ленка је љубав и светлост, Ленка точи радост, све искри и прашти од светлости и боја. Ленка је… Ленка је… Ленка је прелеп цветић који је за Лазу процветао касно. Ленкина младост и Лазина старост срели су се у погрешно време. Жудња и љубав умеју баш да се поиграју срцима, а разум попут преког суда настоји да помућен ум призове памети.
Наш Одисеј утече главом без обзира својој Пенелопи. Побеже преко Крушедола, да у осами сања недосањано, и оно што бити не може. Док Лаза окајава своју немоћ да мимо свих правила и норми, узме своју љубав за руку и учини је својом, Ленка одлази у вечност. Опет онај велики, велики празан простор. Треба га испунити, лепотом љубави према Ленки. У великом заносу Лаза се у потпуност предаје вољеној .
Душица Аксентијевић ЕГШ „ Никола Teсла“ Ј а г о д и н а