Овога петка смо имали ту част да на предавању проф. др Жике Бујуклића слушамо о Лази Костићу као правнику. Иако је ово само једно у низу предавања чувеног професора Римског права о Лази, ово предавање се свакако издвојило по посећености, али и атмосфери коју има ,,петица”, један од највећих амфитеатара Београдског универзитета. У наставку текста можете прочитати више о правничким дометима Лазе Костића

Правнички домети српског песника Лазе Костића

Лаза Костић је не само велики српски песних, драмски писац, преводилац, књижевни и позоришни критичар, новинар, национални трибун, политичар, дипломата, филозофоф и естетичар, већ је, као најобразованија и најумнија српска глава свога доба, значајан допринос дао и на правном пољу.

Нажалост, научна јавност још увек није довољно осветлила ту област његовог деловања, па се овим радом жели указати на најважније домете Лазе Костића у области правних наука. Са свега 25 година он је постао доктор права, који је своју тезу написао и успешно одбранио на латинском 1866. године на Краљевском универзитету у Пешти. У својим позним годинама, приступио је превођењу једног од најзначајнијих уџбеника римског пандектног права, славног немачког романисте Хајнриха Дернбурга (1829-1907). Ово тротомно ремек–дело (Pandekten, 1884-87) представљало је темељ нововековне европске правне културе. Налог за тај подухват Лаза Костић је добио од Kраљевске хрватско-славонско-далматинске земаљске владе у Загребу. Први том превода „Пандекта“ издат је 1900. у Загребу, други је остао у рукопису, а не зна се да ли је Костић до краја окончао овај посао. Текст који нам је доступан показује са колико инветивности је Костић покушавао да створи нову правну терминологију, засновану на народном језику, преузимајући тада доминантне идеје историјскоправне школе и следећи учење славног Валтазара Богишића.