На иницијативу председника Матице српске, проф. др Драгана Станића, салон наше најстарије научне, књижевне и уметничке институције постао је кошница за нови рој талентоване и виспрене омладине. Студенти четврте године, песници Филозофског факултета који су овде положили финални испит из креативног писања, пред својим професором (познатом у свету поезије под именом Иван Негришорац) и препуном салом колега и пријатеља са других факултета, изнели су најбоље песме које су стварали током школске године.
Музичким тачкама уоквирени поетски садржај допринео је правом „Лазином укрштају“ (по Костићу најмоћнијем принципу универзума). Клавирски дуо БиС (брат и сестра Панкалујић који су се управо вратили као лауреати са међународног такмичења клавирских дуа у Врњачкој Бањи) из класе камерне музике проф. Марине Милић Радовић, извео је три романтична комада Сесил Шаминад, француске композиторке деветнаестог века. Кулминација вечери несумњиво је била Радослава Воргић Журжован, заносни сопран са већ изграђеном завидном интернационалном каријером. Новосадски сопран, моментално на докторским студијама на Академији уметности и Марина Милић Радовић, професор АУНС и управитељ Фондације „Лаза Костић“, као музички креатори серије изабрале су адекватну композицију за крај вечери: Јутарњу песму пчела, Љубомира Николића.
“ Музички принцип у овој серији ће омогућавати младима да екпериментишу и пробају ново. Посебно ћемо неговати извођење нових композиција на тему пчеле, меда, жаоке, трмке, саћа…свему ономе што је симбол саме Матице српске, а до недавно није нашло простора у српској класичној музици. Пчела је од давнина улетала у строфе песника широм света, па и код нас. У српској музици то није био случај, што се драстично мења од тренутка када је књига Пчелојављење Миодрага Радовића угледала свет. Јединствена антологија је покренула читав рој стваралаца да се посвете „јеванђељу природе“ пчели. На нама је да их представимо свету и посматрамо које од нових песама ће заживети и бити прихваћене од стане слушалаца“, каже Марина Милић Радовић.
„Будите своји, не плашите се својих емоција, личног стила. Не имитирајте друге него трагајте за сопственим аутентичним изразом. Покушајте да видите уметност у себи, а не да видите себе у уметничким институцијама. То ће доћи, али оно прво је најважније.“ поручио је младима професор Драган Станић, и као педагог, али и као искусни и већ етаблирани песник.
Учествовали: Марија Беић из Илинаца, Милана Галић из Кикинде, Ђорђе Грмуша из Београда, Миливој Бајшански из Мокрина, Дејан Багарић из Бачког Градишта, Драгана Дрлачић из Љубовије, Радислава Милић из Новог Сада, Никола Тргић из Жабља, Ивана Николић из Мајура, Емилија Поповић из Лознице, Немања Ћурчић из МошоринаиКатарина Јовановић из Бајине Баште.
