Обележен св. Јован Шангајски, слава Лазиних амбасадора

у 30. години постојања Фондације Лаза Костић

Београд 2. и 3.јула

 

Користећи наслов чланка Лазе Костића „Оружај се! Брани се! Не дај се!“  у Српској независности 1881. када је наш песник постао и први председник Удружења новинара Србије, Фондација Лаза Костић је одлучила да свој подмладак научи да се оружа – љубављу; да се  брани – знањем; да се не предаје – издржљивошћу.

Укрстивши мото војводе Живојина Мишића: „Ко сме, тај може! Ко не зна за страх, тај иде напред!“ са поуком св. Јована Шангајског: „Клоните се лењости, мајке свих порока“, Лазини амбасааори су два дана прославе подстицани мотом: „Ко није лењ, тај може! Ко није лењ, тај иде напред!“

А пешачило се и  обилазило два дана, 30 тачака за 30 година.

Свако је пешачио у својој улози. Од најмлађег Михаила Ристића који је трчкарао као Момчило Гаврић, Лазара Ристића и Максима Лончара (војводâ Радомир Путник и Живојин Мишић), представника српског потпорног фонда: др Милдред Стејли (Ангелина Милићевић), медицинске сестре и капетана Флоре Сендс (Нађа Васић), новинара Радио Београда (Јована Вујновић), Муни (Теодора Николић), оперске диве и велике добротворке Меланије Бугариновић (Јелисавета Лончар) и њихових посилних, ађутаната, представника коморе и логистике какав сваки озбиљни поход увек мора да има (одрасли чланови Фондације).

Они који нису раније били у Саборној цркви поклонили су се моштима свог заштитника. Легат Паје Јовановића, тик преко пута Београђанке, одушевио је малу али одабрану групу станом у бечком стилу са љубичастим и плавим мермерним каминима. Осећали су да је најскупљи српски сликар ту и сваког часа  може да „искоче“ или он или његова супруга и муза Муни чији портрети посматрају посетиоце из свих соба Легата.

У суботу, трчећи по имању родне куће Степе Степановића у Кумодражу, видели смо и место на којем је бикчић распорио деветогодишњем будућем војводи стомак, а стрина хитро притрчала са концем и иглом угрејаном на ватри те му зашила рану и тако спасила живот. Пожелели су  да виде и сада сређену родну кућу Милунке Савић у њеном селу Копривници, а не само испред оронуле куће у улици њеног имена на Вождовцу, где се група подсетила и њених величанствених заслуга, али и бедног животаи небриге државе за свог хероја након рата.

На уласку на Ново гробље, најмлађима су подељене  воштане свеће са Острога и букети пољског цвећа за сваког великана кога су посетили. Почели се од највеличанственијег споменика, војводе Путника. Укрштајна група од 5 до 75 година научила је „тајну везу“ између Живојина Мишића и примадоне светског гласа, Меланије Бугариновић. Наиме, Бечка опера, у којој је Меланија била прва Српкиња која је добила стални оперски ангажман, обложена је драгоценим каменом из Мишићевог родног места Струганика.

Гимназијалка Јована Вујновић је испред породичне гробнице Петра Бојовића прочитала застрашујућу вест са Радио Београда 20. јануара 1945.  којом се „упозоравају грађани да ће бити кривично гоњени и ухапшени сви који се усуде да дођу на сахрану овог непријатеља народно-ослободилачке борбе.“

Мала група посебно се зауставила на парцели  7 код Дејана Медаковића, председника САНУ и Вукове задужбине, у знак захвалности и сећања на кључни подстрек и подршку коју је дао приликом оснивања Фондације у Лондону 1991. Деца су са радошћу препознала лик Муни, супруге Паје Јовановића, чији портрет је изабран за корице новог издања Медаковићевог ремек дела „Српски сликари XVIII-XX  века“, новог издања куће Прометеј.

Испред споменика значајном композитору Стевану Стојановићу Мокрањцу, деца су држала новчаницу од 50 динара, подсећајући се ко је тај лик који их свакодневно гледа са ње.

Идући трасом поред куће Петра Бојовића и паркића његовог имена, стигло се до Музеја Николе Тесле и уживало филму и визуелнo демонстрираним ефектима изума славног научника.

Код споменика цару Николају подсетили смо се његовог значаја за „спас тела српског народа“ како је формулисао о. Оливер Суботић, подвлачећи паралелу  са “св. Ћирилом који је спасио душу српског народа“.

Деца нису могла да одоле а да се не попну на Кајмакчалан, тј. камење донето са планине на којој је извојевана велика српска победа Великог рата.

Све време подсећајући се Крфа као „Острва спаса“, стигло се и  до Пантер фуд  у Жаркову, наше  „куће спаса“ тог дана, која нас је окрепила укусним посним ђаконијама из њихове домаћинске кухиње. Кум овогодишње славе, господин Бојан Шекуларац, са посебним  задовољством је  херојима издржљивости показао кућицу за игру смештену у башти Пантер фуд, за мале посетиоце попут њих.

Лазини амбасадори не би носили ту титулу, да након напорног дана нису бриљирали и представили се у порти Вазнесењске цркве у својим улогама војводâ, Момчила Гаврића, капетана Флоре Сендс, др Милдред Стејли, Муни, новинара Радио Београда и Меланије Бугариновић.

Тему је заокружио господин Стеван Ђуровић, пуковник у пензији, који је за Видовдан ове године у крипти св. Марка добио специјалну повељу као витез Косова и Метохије за заслуге очувања српског народа на својој светој земљи.

Свеприсутна икона св. Јована Шангајског од самог освећења жита и колача које су вршили о. Оливер Суботић и о. Небојша Милићевић верно је пратила слављенике на свим тачкама похода, зауставивши се у летњиковцу Вазнесењске цркве где су присутни могли да уживају у послужењу припремљеном од стране дугогодишњих верних чланова Фондације.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

са водичем из куће Војводе Степе

Обилазак куће војводе Степе

Цвеће и упаљена свећа војводи Путнику

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Муни Паје Јовановића

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Нађа Васић са својом садницом коју је 2018. године поклонила за порту храма и Вером Милошевић, која је негује. После три године, израсли су и први плодови. Сваке године се слика са садницом, и посматра колико су њих две порасле. По благослову о. Бранка Митровића, старешине храма.

ТЕСЛА МЕДАЉА Тесла Фондације из Филаделфије, уручена 2. јуна 2019. године Фондацији Лаза Костић, преносна је. Сваке године преноси се на новог власника, посебно заслужног за неговање омладине и духовни раст најмлађих. Овогодишњи добитник је госпођа Јелена Лончар.

О легендарној оперској диви Меланији Бугариновић, сазнали су да је из Беле цркве, а да је по тестаменту оставила значајна средства и за обнову цркве у свом родном граду, и за оснивање Фондације која сваке године, сада већ  скоро пола века, однегује 20 младих студената певања.

Реализовано уз помоћ и подршку Града Новог Сада. Програм у целости можете пронаћи овде.