Преселио се знаменити шекспиролог и дугогодишњи пријатељ Фондације:
Преузимајући од професора Вујадина Милановића 20 поклон књига Владика Николај о Шекспиру за Видовдан, славу манастира Раваница, представници Фондације Лаза Костић нису ни сањали да добијају последњу посвету коју је предани научник у животу написао и последњу фотографију коју је за земног живота направио.
Озарен осмех уваженог професора открива понос што у руци држи капитално дело, студију коју је само његова продубљена љубав и према Шекспиру и према владици Николају могла да изнедри. Али, и задовољство што оставља нараштајима анализу својеврсног открића – како књижевницима, тако и теолозима, јер за многе то и јесте откриће, бављење владике Николаја – Шекспиром!
Његова последња жеља да види манастир Тумане, и поред залагања Фондације да организује посету дугогодишњем пријатељу и сараднику, великом поштоваоцу Лазе Костића није се, на жалост остварила.
Но, Промислом Божјим, двојезична студија професора Милановића о запаженом излагању о Шекспиру на Конгресу 1916. које је владика Николај својевремено отпочео речима: Ја не знам Шекспира, али он зна мене, стигла је као дар игуману Димитрију.
Професорова последња слика доспела је у руке монаха Зосима, који је самоиницијативно преузео на себе молитве за душу дародавца библиотеке у изградњи.
Као да кроз цео укрштај околности Господ и нама и Вујадину говори: Ти не знаш мене, али ја знам тебе! Иако тело није успело, твоја душа је, не случајно, баш за Преображење, стигла у Тумане кроз оно највредније што си оставио за собом – ремек дело анализе – Владика Николај о Шекспиру.
