Прослава поводом 30 година Фондације Лаза Костић

no images were found

ОБРАЗАЦ КУЛТУРНЕ ДИПЛОМАТИЈЕ ПРВОГ РЕДА

Драган Којић, председник Фондације „Лаза Костић“

 

ДОБСОН: „ПЛАМЕНЕ ЧЕСТИТКЕ“ из СТРАТФОРДА

„Живео Лаза Костић, а српске пчеле нека у миру свој љупки мед заувек праве!“

Michael

ОВАКО, баш ћириличним словима и српским текстом, Мајкл Добсон, директор Шекспировог института у Стратфорду, завршава писмо које је упутио Фондацији „Лаза Костић“ након непуна два сата од завршетка директног преноса програма на релацији Матица српска, Нови Сад – Шекспиров институт, Стратфорд. Након обраћања професора Драгана Станића, председника Матице и председника Почасног одбора Прославе 30-годишњице Фондације, професор Мајкл Добсон, поздравио је уједињени новосадско стратфордски аудиторијум и истакао радост што је веза Стратфорд-Нови Сад, отпочета 1864. године када је Лаза Костић послао своју штампану Оду Шекспиру на поклон Шекспировој библиотеци, настављена 1991. концертом Марине Милић у Мејсон крофт сали Шекспировог института, поводом оснивања Фондације „Лаза Костић“, након више од 30 година оживела.

Писмо одушевљења премијерним музичким делима и њиховим врхунским извођењем, један од највећих светских стручњака за Шекспира, завршио је перфектним српским језиком исписан ћирилично „Живео Лаза Костић, а српске пчеле нека у миру свој љупки мед заувек праве!“   Michael

Уз „пламене честитке“ у следећем писму које је наредног јутра упутио уметничком тиму Фондације „Лаза Костић“, професор Добсон је замолио и квалитетне студијске снимке композиција Доротее Вејновић и Љубомира Николића у извођењу Радославе Воргић Журжован и Стефана Ракића, како би их у наредним предавањима анализирао са студентима докторских студија, мастер и бившим студентима који су сачињавали аудиторијум 17. фебруара на директном преносу, али и проследио свом особљу Шекспировог института и Универзитета у Бирмингему.

Уз молбу и „пламене честитке“ на уметничком достигнућу у претакању текста из Првог чина Хенрија Петог, Шекспировог највећег цитата посвећеном пчели као узору и парагону врлина у маестрална музичка дела, професор Добсон је послао и њихов снимак, са молбом да се обједине српски и енглески, те сачувају као документ сарадње. Први пут, по његовим речима, „након 2016. године када је одржан симпозијум у Београду, наставља се веза Стратфорд – Србија, кроз пројекат „Лаза и Вил“.

 

ОБРАЗАЦ КУЛТУРНЕ ДИПЛОМАТИЈЕ ПРВОГ РЕДА

Све ово је још један изузетно снажан показатељ да је, по речима председника Фондације, господина Драгана Којића, „Фондација Лаза Костић дала образац културне дипломатије првог реда. Сигурно је да ће Град Нови Сад, који је препознао значај нашег рада, у овом пројекту, који је тек први у нашој јубиларној години, имати ако не најзначајнији, оно сигурно један од највреднијих у години када је „Српска Атина“ Европска престоница културе.“