Мудре речи највећег живог српског песника, Матије Бећковића, одзвањале су Свечаном салом Карловачке богословије, урезивале се у срца ученика чувене школе, али и присутне публике која је долазила из Ваљева, Београда, па чак и са Сејшела, да би присуствовала првом музичко-поетском укрштају Фондацијe „Лаза Костић“. О. Јован, ректор Богословије, препустио је драгоцене тренутке славном Матији, витезу Фондације, који је причао и о богатим, китњастим, прелепим  потписима наших предака, о неговању сопственог печата и своје јединствене личности и свог мишљења.

Бећковићев доживљај Лазе Костића, као СВЕОБУХВАТИТЕЉА, разлегао се уз звуке Уздаха Франца Листа, у ауторском делу Марине Милић Радовић, која је мајсторски укрстила композицију, њене кулминације, уз песничку кулминацију мисли о Лазиној „надграматици, космичкој интерпункцији“. Сопран Радослава Воргић, једини женски витез Фондације, заокружила је вече „анђеоским певањем“, како је обележен  њен наступ, у коме су се поново чули Листови звуци Уздаха, као соло песма, на речи почасног госта. СВЕОБУХВАТИТЕЉ црно вино и мед из чувене куће Живановић, даривани су те вечери, као посебна драж првог у низу УКРШТАЈА ауторског серијала Марине Милић Радовић и Зорана Максимовића.

Укрштаји поезије и музике у Карловачкој богословији (Политика, 23. септембар 2024.)