У другом „Лазином музичко поетском укрштају“ креираном поводом 230 година Карловачке богословије, ученицима и професорима је представљен Пеђа Ђаковић, витез Фондације, сликар светске репутације, упућујући будуће свештенике на озбиљну мисију коју у животу имају, и значај врхунских уметничких дела у цркви. „Чувајте се кича! Огромну снагу и ваша проповед добија, када сте окружени монументалним, трајним делима!“
„Уместо минута ћутања за невино настрадале у трагедији у Новом Саду, почели смо минутом Шопенове молитве, јер како боље описати снажни, узвишени, а дубоки Прелудијум бр. 20 Фредерика Шопена, који је своје унутрашње молитве увек исказивао кроз клавир“, објаснила је Марина. Необични, трагични животни укрштаји Лазе Костића, уткани у музику Баха, Шопенова Полонеза као идеалан портрет Дејана Медаковића, карловачког ђака и почасног грађанина Сремских Карловаца, разливали су се Свечаном салом. И проф. др Драган Данкуц, витез Фондације и почасни грађанин Сремских Карловаца, изнео је своје најинтимније убеђење да права медицина није само лек, него врхунска уметност. Не случајно, угледни гости су добили ексклузивни шардоне „Др Јолес“, бренд укрштаја куће Живановић и Фондације, као симбол племенитог давања, по др Јолесу, најбољем Костићевом пријатељу, који је бесплатно лечио сироте болеснике. Племенито давање је заштитни знак и Пеђе Ђаковића, који је одлучио да славној Богословији поклони вредну слику „Улазак Господа у Јерусалим“.







