„Подигли сте ‘Дан добротвора’ на виши уметнички ниво! Потпуно нов доживљај, другачији од традиционалног, већ виђеног концепта“, биле су речи председника Матице српске, проф. др Драгана Станића, након ауторског Укрштаја Марине Милић Радовић, којим је отворила Дан посвећен добротворима Матице српске.
На бину „златне Матице“, пијанисткиња је ушетала са Костићевим златним потписом, крчагом Косовке девојке, јабуком, прстеном, ружом, зумбулом, божуром, каранфилом, босиљком и маком на брокатном плашту, симболима из српских народних песама. Од главе до пете обавијена у клавијатуру, подсећала је и сликом и нарацијом на Лазино славно предавање у Бечу 1877. и тврдњу да „женски карактери у српској народној поезији премашују КЛАВИЈАТУРУ женских ликова свих других народа, чак и у Библији!“
Музичка подлога, GREENSLEEVES ( Шекспирова омиљена композиција) уткана у текст, повезивала је 1864, од Шекспировог продора у „Српску Атину“, до дана данашњег. Мелодија, протежући се од најдубљег до највишег тона на клавиру, повезивала је прошлост и садашњост, овај и онај свет, Европу и Србију, нас и њих…
Јана и Уна из Сенте, надахнуте УКРШТАЈНОМ тачком, одмах су отишле до радње, купиле бојице и нацртале за Марину своје утиске. Дошетале су до седишта Фондације, баш у тренутку снимања кадрова о 1864. години и улози Лазе Костића у продору Шекспира код нас. Девојчице ће сигурно запамтити годину битну за Матицу српску и српски народ.
У почаст Добротворима, великанима ума, који скоро 200 година у Матици српској врцају свој научни, књижевни и уметнички мед, 25. децембра представљен је посебно испреплетен Укрштај. На дан Марије Трандафил (највеће добротворке Матице из чијег здања најстарија српска научна, књижевна и културна установа ради и делује), а који је и Дан Светог Спиридона чудотворца (познатог по плетеној кошарици на глави), чврсте а танане нити историјских и научних чињеница, маестрално су уткане у необичан звучно-визуелни Укрштај. GREENSLEEVES и Лазина „клавијатура“ женских ликова; Јованка Орлеанка насупрот Косовске девојке; славно предавање у Бечу и сјајна представа Хенри Шести на српском, у Лондону…
„Да свако дете и сваки средњошколац запамти Лазину ‘клавијатуру’ женских ликова у српској народној поезији, која премашује све друге народе, чак и у Библији“; да слика златног ћупа у свести омладине подсети на контраст Косовке девојке и Јованке Орлеанке, који је Лаза тако снажно осетио; да мој Укрштај подстакне омладину да зарони у дубине и узвишеност наших народних песама“, открива Марина.
„ДА ПРИЗОВЕМО СВЕТИ ДУХ МАТИЦИ СРПСКОЈ У ПОМОЋ“, речи су председника Матице српске, на Дану добротвора, указујући на скулптуру врсног вајара Светомира Арсића Басаре, у холу најстарије српске књижевне, научне и уметничке установе. „Када нам је овај велики уметник понудио да након изложбе његових радова изаберемо један за Матицу српску, одмах сам, без премишљања, изабрао Господа Исуса Христа са мачем у руци. Симболично, ова скулптура треба да нас чува и да нам призове Свети дух. Али нас и опомиње, да у сваком тренутку морамо бити опрезни шта и како радимо, јер је Рука Господња и праведан мач, не само заштита“, објаснио је проф. Драган Станић. Симболично, такође, црвена ружа (симбол Господа Исуса Христа) и краљевски љиљан (Богородичин цвет) у клавиру тог дана, уздизали су дух и ка Марији Дјеви и Марији Трандафил и христоликом, пожртвованом давању ради живота непролазног, живота вечног.
