Шеснаесторо деце освојило је пут у Лондон поводом 35 година Фондације „Лаза Костић“.
ЛОНДОН ЈЕ МАМАЦ, СРПСКА КУЛТУРА ЈЕ ЦИЉ
Не осморо деце, како је прошле славе најављено, већ два пута толико ће доживети путовање у Лондон и Стратфорд, названо Корацима српских великана, у септембру ове године.
Конкурс „Лаза & Вил и пчела“ објављен је прошлог фебруара, када је пласирана истоимена едукативна, мултидисциплинарна игра, ауторке Марине Милић Радовић, као увод у обележавање 185. рођендан Лазе Костића и 35-годишњице постојања фондације основане у Лондону 1991, пребачене у Београд 2009, да би од 2016. деловала из Новог Сада.
ОЖИВЕЛИ СПОМЕНИЦИ, БИСТЕ, МУЗЕЈСКЕ ПОСТАВКЕ, ПОСТЕРИ У ХОЛОВИМА
„Попут Матице српске, и ми смо основани у иностранству, да бисмо наставили у Српској Атини. Српска култура и уметност су увек били циљ, било да смо радили у Лондону, било да, као сада, огромне напоре улажемо да најпосвећенију, креативну децу одведемо у Лондон.
Ширење видика, удисање ваздуха светске метрополе је важно за младе људе. Али, исто тако је важно да они постану свесни вредности и трага који су наши великани оставили у свету и колико су укрштени утицаји. Намена интерактивних картица са књижицом је баш то.
Кроз њу су, истина – уз Лондон као мамац, наша деца, а са њима и њихови родитељи, васпитачи, учитељи, откривали: и бисту Лазе Костића на Калемегдану; кроз њу су ученици ОШ „Лаза Костић“, али и њихови родитељи, по први пут постали свесни два величанствена поклон-постера нашег витеза, Атиле Капитања, која је још пре 15 година господин Јауковић, тадашњи директор школе, поставио у главни хол; као и макета Глоб театра и костими Хенрија Шестог и Јованке Орлеанке у Музеју Народног позоришта. А тај пројекат, који смо ми издејствовали, и обезбедили позоришној трупи да учествује на Културној олимпијади у Лондону 2012. године, као једној од само 36 трупа у свету, када се српски језик први и једини пут чуо на Шекспировим даскама, очигледно је један од најважнијих достигнућа Народног позоришта од свог оснивања до данас!
Ова игрица је оживела и бисте и постере и макете, и споменике, који стоје тамо где су постављени, али људи поред њих пролазе, а не виде их!
У овој књижици су сазнали оно што нигде не пише и нигде се не спомиње – да је Фондација „Лаза Костић“ уклесала златну плочу на зиду Глоб театра.
Ова игра осветлила је везу коју чини нам се, нико до сада није видео – паралелу између краља Лира и његове три ћерке, и краља Немање са његова три сина; ружу осветлила и кроз призму Шекспира, Костића, „рата ружа“, ружу шаронску из Песме над песмама…
ИГРА СПОЈИЛА ГЕНЕРАЦИЈЕ
У припремама за конкурс, око 350 деце и бар 700 родитеља, бака, дека, учитеља, наставника, професора, је прошло припреме.
Колико год се са децом радило на групним радионицама, а са најбољима одабраним за полуфинале и финале и на индивидуалним видео позивима, до успеха се није могло доћи без укључивања родитеља и осталих чланова породица. Имали смо случај да се девојчица тек кроз игру заинтересовала за своје корене и први пут због Костића и посетила Ковиљ; да први пут заједно са баком прави такмичарски колач;
Кроз ову игру деца и њихови родитељи су први пут обишли знаменитости Ковиља; Музеј пчеларства „Живановић“ и сазнали значај јединог музеја те врсте у земљи; Спомен соба Дејана Медаковића у Сремским Карловцима је заживела; Лазина клупа у Сомбору; његов споменик; Светођурђевска црква… и још много других места, чак се и са манастиром Љубостиња пронашла веза.
„Циљ ове игре је да сваког 9. децембра, на Алимпија Столпника, дан када је Лаза Костић, песник Прометеја (како пише на његовом споменику у Сомбору) отишао са овог света, што више деце и омладине привуче у ИК Прометеј, који негује културу сећања на српске великане.
А сваког 12. фебруара, на Св.Три јерарха – да привуче у Матицу српску. И то не само децу из Србије, већ окружења, свих крајева Европе и света. Да када нас више не буде било, деца да ужарених срца наставе да истражују, и шире ту љубав о својој култури у свету“, изјављује Марина Милић Радовић, оснивач Фондације и њен управитељ.
СЕДМОЧЛАНИ ЖИРИ ДОНЕО ОДЛУКУ
На челу тима од седам чланова био је председник жирија, др Зоран Максимовић, театролог, саоснивач Фондације (Београд, 2009, Нови Сад, 2016). Остали чланови су били:
Драган Којић, дугогодишњи директор Градске библиотеке, председник Фондације проф. др Невена Словић, адвокат, саоснивач Фондације (Београд, 2009, Нови Сад, 2016), Драган Стевовић, директор Музеја Народног позоришта у Београду, Зоран Суботички, писац, председник жирија у полуфиналу, Биљана Пушкар, професор књижевности и Мирјана Растовић, музички уредник.
Свих десет финалиста конкурса који су изнели своје презентације 12. фебруара у Свечаној сали Матице српске, освојили су пут у Лондон:
1. ЧАРНА ЕРЦЕГОВАЦ, II разред ОШ „Иван Гундулић“, Нови Сад
2. УНА АМАНОВИЋ, IV разред, ОШ „Доситеј Обрадовић“, Београд
3. ДАРКО ПЕТРОВИЋ, IV разред, ОШ „Миодраг Чајетинац Чајка“, Трстеник
4. МИА КРИЧКОВИЋ, V разред, ОШ „Коста Трифковић“, Нови Сад
5. МИХАИЛО ПЕТРОВИЋ, V разред, ОШ „Милорад Мића Марковић“, Мала Иванча
6. МАКСИМ ГУБЕРИНА, VI разред, ОШ „Коста Трифковић“, Нови Сад
7. МАРИЈА ЂУРОВИЋ, VI разред ОШ „Жарко Зрењанин“, Нови Сад
8. ЛЕНА СИМИЋ, VI разред, ОШ „Лаза Костић“, Београд
9. ЛЕНА ЛАБАТ, VII разред, ОШ „Ј. Ј. Змај“, Сремска Каменица
10. ХЕЛЕНА НЕШИЋ, VII разред, ОШ „Жарко Зрењанин“, Нови Сад
У уметничком програму наступила је сопран Радослава Воргић Журжован, витез Фондације, уз клавирску пратњу Невене Совтић, са композицијама Иконе сијају, Доротеjе Вејновић, на текст Весне Егерић и Желим да живим Шарла Гуноа.
Публика је такође имала прилике да чује Лазине амбасадоре, који су се посебно истакли у полуфиналу, са музичким програмом: Ленку Вучић, Јовану Крагујев и Лава Дабића, из ОШ „Лаза Костић“ у Београду, Милу Јурас из ОШ „Никола Тесла“ у Кљајићеву.
На крају музичког дела програма, Филип Видановић и Ксенија Нинковић, клавирски дуо, студенти АУНС у класи проф. Марине Милић Радовић извели су Марш и Игра шећерне виле, П. И. Чајковског.
ЗАХВАЛНИЦЕ ЗА ПОСЕБАН ДОПРИНОС, ПОВОДОМ 35-ГОДИШЊИЦЕ
Пре проглашења победника, у знак захвалности за посебан допринос раду Фондације, господин Драган Којић, председник Фондације, уручио је повеље захвалности протојереју ставрофору Бранку Митровићу, протојереју ставрофору Јовану Милановићу, проф. др Драгану Станићу, адвокату Ђурђу Нинковићу, Антонију Албиерију, Милораду Јауковићу, Олги Ђурић Перић, Зорану Вујновићу и Ани Лончар.
Изузетна захвалница, додељена је адвокату Кости Милићу за наставак задужбинарског пута, који је поставио Томислав Милић, од самог оснивања Фондације.
ДЕЦА ДЕЧИЈЕГ СЕЛА РУКУ ПОД РУКУ СА ПОБЕДНИЦИМА КОНКУРСА
„Додатна вредност овог необичног, иновативног конкурса, јесте повезивање деце из Дечијег села са децом из стандардних средина. Припреме за Лондон пружају изванредну могућност умрежавања деце, како би се асимиловала и не би остала у „гетоу“ на који би иначе били осуђени. Овакав начин рада и пажње које добијају кроз Фондацију „Лаза Костић“ није до сада примењивани у Сремској Каменици. Невероватно су драгоцени, дају деци самопоуздања и пружа им могућност да сањају и да освајају своје снове.
Уобичајена је прича да нико од њих нема највише оцене, због великих пропуста нагомиланих током година, а због тешких породичних (не)прилика.
Због тога се она повуку чим осете да су под притиском, јер не сматрају да уопште могу добити највише оцене. Те се ни не боре за најбоље резултате. Често им недостаје унутрашње мотивације да се додатно труде, јер не осећају да икоме припадају”, запажа Марина Милић Радовић.
КУМ СЛАВЕ ПРИМЕРОМ ПОКАЗАО
Наш кум славе, господин Милош Никшић, племенити донатор, као генерални покровитељ фестивала Костић Лази на звезданој стази у Сомбору прошле године, обезбедио је и припремне радионице „Лаза & Вил и пчела“ са поклон играма за децу његове некадашње основне школе у Кљајићеву, као и једну карту за Лондон победнику конкурса. Но, његов значај на слави Фондације није остао само донаторски. Показао је примером како се и у 39. години могу померати личне границе, чврстом спортском дисциплином досањати сан који би без упорности и рада и остао само – сан. Усудивши се да изађе пред публику и засвира клавир, поручио је младима и старијој генерацији, да никада није касно остваривати своје снове.
ПЛЕМЕНИТИ ДОНАТОРИ ДАЈУ ПОДСТРЕК
Када кажемо: ИК Прометеј, Vega IT, Offset print, Telegroup, Farmalogist, Esensa, Plus Cash & Carry, Rauch…то су пре свега племенити људи, визионари, попут проф. др Данкуца, Милоша Никшића, Саше Поповић, Оље Родић, мр Снежане Спасојевић, мр Диане Глигоријевић, Николе и Сање Перваз, мр Миомира и Ловорке Николић, Светлане Милићевић, др Руже Суботић, др Владимира Белановића, свесни колико је пресудна подршка младим генерацијама, за њихов квалитетан и здрав раст.
Задивљујући је пример Антонија Албиерија, чија је донација (приватни часови енглеског и српског језика за шесторо најперспективније деце Дечијег села и часови штрикања за три девојчице), померила границе ишчекивања и саме деце од њих самих. Ненавикнути на одличан успех и врхунске резултате, без додатног подстицаја да буду одлични ђаци, да се истичу по добром, неки су у почетку били збуњени. Други су, зачуђујуће, у рекордном року, од врло добрих ђака, постали одликаши и одлучили да се боре како би једног дана уписали факултете.
НИШТА БЕЗ ПАРОХИЈАНА ИЗ ЖАРКОВА
По традицији, чланови Фондације из разних градова долазе и доприносе послужењу. Парохијани Вазнесењске цркве у Жаркову поново су широкогрудо припремили разноразне ђаконије, домаће специјалитете за славу Фондације и помажу у логистици, чак и када се слава одржава удаљено од њиховог храма.
Са завршеним кругом конкурса прве године, већ смо ушли у другу сезону у коју смо, због великог интересовања, увели и средњошколце. У току су припреме за нове учеснике, који се боре за наградно путовање у Лондон 2027. године.
