Биће то прави ватромет музичких боја!
Укрштај достојан др Лазара Костића
Марина Милић Радовић
У оквиру Музичких вечери Матице српске, у 200-годишњици наше најстарије установе за неговање српске културе, науке и уметности, у 185-годишњици од рођења Лазе Костића и 35-годишњици постојања Фондације „Лаза Костић“, а на Шекспиров дан рођења и упокојења, желела сам, и дуго сањала, посебан Концертни укрштај достојан уметничког принципа хијазма самог Лазе Костића!
Замишљам ЊЕГА у аудиторијуму.
И желим да га задивим: сећањем на оно што су Лаза Костић и његов најбољи пријатељ у младости, др Јован Андрејевић Јолес, уткали те чувене 1864. године у Српској Атини – пре свега, мојим музичко-поетским укрштајем који спаја Шубертову последњу клавирску сонату са Костићевим доживљајем Шекспировог дела, уз све неразумевање, па и љубомору у тој, „Српској Атини“, његовом и нашем Новом Саду.
Лаза би био очаран гестом позоришног зналца, секретарa Одељења за сценске уметности и музику Матице српске, др Зоранa Максимовићa – поклоњеном плакату Глоуб театру представе Ричард Трећи (првог инсценираног комада барда на Балкану), на Културној олимпијади 2012. године у Лондону. Тада је и прва гостујућа изложба у Шекспировом позоришту била баш Позорје Лазе Костића аутора Зорана Максимовића.
Која је ТО сатисфакција за онога који је пола века радио на одомаћивању Шекспира и увео култ „Лабуда са реке Ејвон“ на нашу сцену! Никада ногом није крочио у Лондон, али је зато златна плоча са његовим именом, од 2001. године, узидана у зид Глоуб театра. Јер је то заслужио.
Дивио би се Лазар Костић и слушајући сјајног Адема Мехмедовића, аутора изванредних концертних аранжмана, који је управо у Бечу, на стицању титуле „првог доктора севдалинки“(Jam Music Lab University).
Описивао би Костић Адемово мајсторство „уздуж и попреко“, одушевљавајући се начину на који културно наслеђе нашег народа живи и на концертном подијуму, у Матици српској, а на њеном великом јубилеју…
Да ли је случајност што је Костићу у младости најближи пријатељ био лекар – али не било који лекар, него др Јован Андрејевић Јолес, а у последњим годинама живота, у Сомбору, један други, који му се нашао до последњег даха – др Радивој Симоновић?
Тај укрштај медицине и уметности моћан је, плодоносан и драгоцен.
Костићева нит се протеже до данашњих дана, и наставља да живи кроз сарадњу Фондације „Лаза Костић“ са Друштвом лекара Војводине Српског лекарског друштва, понајвише захваљујући проф. др Драгану Данкуцу, који је тај укрштај и у књигу унео.
На Шекспиров Дан, сваког 23. априла, деценијама, па и вековима, у Стратфорд пристижу људи са свих страна, како би присуствовали чувеној Паради лабудова.
Лазин укрштај, не би био потпун без Параде Лазиних амбасадора – одабране деце, победника првог конкурса Лаза & Вил и пчела који су, својим изванредним презентацијама, освојили путовање у Лондон и Стратфорд, у септембру 2026. године.
А каква ће ова, посебна Парада Лазиних амбасасора у Матици српској, бити?
Дођи и види!
