Летњи концерт у Дечијем селу – вече у којем су резултати говорили гласније од обећања
Какво је само узбуђење ових дана владало у Дечијем селу!
„Нисмо уопште спавали синоћ, у ишчекивању концерта“, говорили су озарени Емина,
Урош, Мануела и Бајрам, пресрећни што ће пред препуном салом коначно показати шта су научили током лета.
УКРШТАЈ ДУБОКОГ СМИСЛА
Не би то био прави концерт „а ла Лаза Костић“ да није био укрштај садржаја, извођача,
генерација и публике.
Сви присутни, од др Немање Галетића, анестезиолога, Оливере Пејак Прокеш, судије Апелационог суда, озбиљне делегације из Ирига, Лазиних амбасадора из Сремске Каменице и Новог Сада са родитељима, до бројне деце из Дечијег села, уживали су у узбудљивом и разноврсном програму.
„The price of success is habits“ – цена успеха су навике.
„You don’t get what you want, you get what you earned“ – не добијамо оно што желимо, већ оно што смо заслужили својим радом.
„Do not waste time“– не губи време.
„Practice FOCUS MODE“– вежбај фокусирање.
То су биле само неке од енглеских порука које су се 30. августа чуле на Троструком рођенданском концерту у Свечаној сали Дечијег села у Сремској Каменици.
А онда – музика.
Смењивале су се соло, дуо и трио композиције: од Гнесинове Етиде, Казачока, Моцартове Симфоније у ге-молу и Кинеског сата, преко песмице Непослушни Лазар и песме Деца неба, до композиције У пећини горског краља из Григовог Пјер Гинта.
А пошто је ово био и рођендански концерт, певале су се Рођенданске песме – и на српском и на енглеском.
Певало се Урошу и Алекси, али и Емининој сестри Мини, која није ни сањала да ће те вечери и она, као изненађење, добити своју рођенданску песму.
ПЕСМЕ ИЗ НАШЕГ ДВОРИШТА
Уз концертне тачке, вече је било и својеврсни мали прелудијум – увод у поетско стваралаштво деце без родитељског старања, забележено у дирљивој збирци Песме из нашег дворишта.
Како су се мали песници Лука Митровић, Урош Станковић, Емина Михајловић и Марко Миловановић углавном стидели да сами прочитају своје стихове, у помоћ су им прискочили већ прави ветерани – Лазини амбасадори Лена Лабат, Чарна Ергецовац, Алекса и Миа Кричковић. Они су изражајно и сугестивно прочитали стихове својих другара из Дечијег села.
А онда је уследило нешто што нико није могао да предвиди.
Уместо цвећа, захвална деца су сама осмислила и уручила Аници, Инги, Лени и Марини вероватно најнеобичније поклоне које су икада добиле за помоћ у припремању једног концерта.
Свака је добила – по један велики ананас.
Ти ананаси ће сигурно бити конзумирани са посебном слашћу, али ће прича о њима остати заувек сачувана у нашем сећању.
ВИШЕ НЕГО ШТО СУ И САМИ ВЕРОВАЛИ
Публика је те вечери видела нешто што можда није очекивала.
Видела је децу срећну и поносну што су током лета много тога новог научила: енглеске фразе, математичке задатке, а понајвише разноврсне музичке композиције којима су, корак по корак, овладала.
Али најважнији резултат концерта није могао да се измери ни бројем научених композиција, ни енглеских реченица, ни решених математичких задатака.
Деца су показала и себи и другима да могу више него што су и сама веровала да могу.
Померала су сопствене границе – а са њима и границе очекивања публике.
Зато је можда најлепши резултат целог лета стало у питање које су почела да постављају чим се концерт завршио:
„А када ћемо имати нови концерт? Желимо да научимо неке нове, још узбудљивије композиције!“
Када дете које је некада требало подстицати да учи само затражи нови изазов, онда концерт више није само концерт.
Он постаје доказ да је померена једна много важнија граница — граница онога што дете верује да је за њега могуће.
Захваљујемо се Граду Новом Саду на подршци.
