Фредерик Шопен је кроз бројне француске станове које је мењао, носио са собом и теглу пољске земље, као неку врсту амајлије коју је створио његов романтичарски дух и љубав према родној Пољској.

Негујући сећање на ту чувену теглу, Фондација Лаза Костић је за свој подмладак, Лазине амбасадоре, дизајнирала теглу Новог Сада, како би сви они могли са собом да понесу парче земље из свог дворишта, са Штранда, Дунавског парка, Петроварадинске тврђаве…

Романтизам је у складу са својом борбом за национално и социјално буђење, уздигао у први план народно стваралаштво, поезију и музику. Док су по европским градовима учени људи говорили о овој врсти књижевности, Шопен је са једнаким заносом свирао полонезе и мазурке. Тако се десило и да је године 1841. присуствовао предавању Адама Мицкијевича о лепотама српске народне поезије.

О Шопену, његовој чувеној тегли и српској народној поезији, можете сазнати више у овом видеу.