У октобру 2010. оснивач и уметнички директор Фонда, Марина Милић Апостоловић, имала је састанак са тимом Глоб позоришта, који је тада почео да ради на организацији фестивала „Културна олимпијада“, уочи предстојећих Олимпијских игара које се одржавају у Лондону.  На том састанку, Глоб је Фонду „Лаза Костић“ понудио сарадњу и учешће на фестивалу на којем је планирано да се изведу свих 37 Шекспирових дела на 37 језика.

Том Бирдс, директор фестивала  је том приликом изјавио: „Сарадња са Вашим Фондом је изузетно важна за нас. Ми бисмо желели да тачно знамо када је неко у Србији или било ком другом делу света извео Шекспирову представу, са којом глумачком поставом, којим режисерима… ко је и када преводио Шекспира… Ако се Лаза Костић толико дуго бавио Шекспиром, организовао 300 – годишњицу његовог рођења у Новом Саду, отворио Шекспиру врата код вас, онда је нама то од изузетног значаја и волели бисмо да направимо и посебно предавање о Шекспиру на Балкану.“

Hа отварању изложбе, публика је имала прилике да види први плакат који је направљен за прво представљање Шекспира на Балкану: Ричард Трећи, у преводу Лазе Костића

За ово предавање, заказано за суботу 12. маја у 18 часова у Глоб позоришту, Фонд је изабрао два стручњака: проф. др Зорана Пауновића, једног од најзначајнијих наших савремених преводилаца Шекспира, коме је Фонд поверио превод Хенрија Шестог, као и театролога Зорана Максимовића, аутора изложбе  „Позорје Лазе Костића“.

Представница Глоб театра, мр Снежана Спасојевић, председница Фонда „Лаза Костић“, мр Зоран Максимовић, аутор изложбе „Позорје Лазе Костића“, Њ.Е. Дејан Поповић, амбасадор Републике Србије, госпођа Јелена Герејн, секретар Фонда „Лаза Костић“

Уз изложбу „Позорје Лазе Костића“, у изложбеном простору си били и радови Атиле Капитања и његових студената са Академије уметности у Новом Саду.

Атилино решење „Лаза и Вилијам“ се невероватно свидео званичницима Глоб театра, те им је поклоњен један пример за архиву.

Након понуде Глоб позоришта за сарадњу на Културној олимпијади у Лондону, Управни одбор Фонда је изабрао редитеља Никиту Миливојевића. Фонд се водио чињеницом да је Миливојевић изузетно способан режисер, пун енергије, савременог приступа, а са великим искуством рада на отвореној сцени. У одлуци коме доделити овај важан ангажман такође није небитно било ни то што је Миливојевић професор на Академији уметности у Новом Саду, граду на чијим даскама је Шекспир први пут постављен на сцену, на Балкану.

Званичне критике су биле пуне хвале. Ансамбл и представа Народног позоришта је доживела велики успех и у Лондону и по повратку, у Београду.

Како је музика изузетно важна у простору какав је Глоб театар, који у свом изложбеном простору и негује сећање на средњевековне инструменте који су коришћени у позоришту Шекспировог времена, Фонд је за овај догађај изабрао чувеног уметника на фрули, Бору Дугића, као једнoг од најбољих музичких представника српског фолклора.