„Ноћ музеја“ са Лазом Костићем

Овогодишња манифестација „Ноћ музеја“ по девети пут, одржана је у суботу, 19. маја у 65 градова Србије, 64 београдске локације и преко 150 институција културе.

У једној ноћи 3000 музеја широм Европе отвара своја врата представљајући премијерне изложбе и програме који буде радозналост свих посетилаца. У Београду посетиоци су током „Ноћи музеја“ били у прилици да по први пут посете господску, једнопородичну кућу на Теразијама 34. Ова луксузна приземна грађевина подигнута је 1885. године за трговца Марка Марковића, по пројекту познатог градитеља Јована Илкића, а тринаест година касније, продата на лицитацији богатој и угледној породици Крсмановић.

Деобом имовине, здање на Теразијама је припало Алекси Крсмановићу који ју је завештао српском народу после његове смрти (1914. године).

Радознали и стрпљиви посетиоци те вечери били су у могућности да поред изузетне архитектонско-уметничке и историјске вредност које ово здање као културно добро од изузетног значаја поседује, виде и занимљиву поставку која је само те ноћи била постављена у том простору.

Будући да је током Првог светског рата био оштећен Стари двор, Крсмановићева кућа је једно време служила као резиденција регента Александра Карађорђевића. На овом месту је, такође, 1. децембра 1918. године, проглашено уједињење Србије, Хрватске и Словеније у Краљевину СХС. После 1922., у згради се налазио биоскоп „Клериџ”, затим Савез Сокола Краљевине Југославије, а после Другог светског рата, овде је био смештен дипломатски клуб и Савезни секретаријат за иностране послове, па је Крсмановићева кућа позната и по именом зграда „Протокола”.

Како је један од главних представника дипломатије 19.века био и Др Лаза Костић, (1841-1910), у овом здању се посебно место одвојило за њега, односно поставку изложбе коју је припремио Фонд „Лаза Костић“ у част једном од наших највећих српских песника, преводилаца, есејиста и полиглота. Најуспешнији Лазин вид дипломатије, повезивање Србије са другим земљама, био је кроз његов 50-годишњи неуморни рад и залагање за Шекспирово дело и увођење Шекспира у Србију. Стога је и  „дипломатски симбол“ фонда Лазе Костића (основаног 1991. у Лондону ) рад Атиле Капитања постер ЛАЗА И ВИЛИЈАМ, који је био изложен у овом здању.

Посетиоци су имали јединствену прилику да виде и најновије ексклузивне фотографије са Културне олимпијаде у Глоб театру у Лондону, где је Народно позориште представило Шекспировог Хенрија Шестог, затим са изложбе мр Зорана Максимовића „Театар Лазе Костића“ и предавања проф. Др Зорана Пауновића „Шекспир у српском преводу“.