Сомбору на дар

Обележавајући Дан просветних радника, у уторак 7. и среду 8. новембра 2017. године, Гимназија „Вељко Петровић“ наставља сарадњу са Фондацијом „Лаза Костић“ и креира заједнички јединствен, необичан и вансеријски програм под насловом ПЛАВА ГРОБНИЦА КРОЗ СЛИКУ, РЕЧ И МУЗИКУ.

Уз клавирски концерт  Марине Милић Радовић (професора на Академији уметности у Новом Саду, Би Би Си уметника, оснивача Фондације „Лаза Костић“ у Лондону 1991.) са музиком композитора који су своје животе ставили у службу виших циљева, предавање поводом 100-годишњица смрти М. Бојића и В. Диса угледног професора Миодрага Радовића, Сомборцима увек драгог и поштованог госта, наш град ће, захваљујући  сарадњи Гимназије „Вељко Петровић“ и Фондације „Лаза Костић“ имати прилике да се упозна са Пеђом Ђаковићем, светски признатим и реномираним сликарем, прашким ђаком, који ће у среду 8. новембра сам представити своје стваралаштво на присан и шармантан начин, својствен сликару али и џез музичару, великом познаваоцу како српске, тако и светске књижевности.

О изложби

Сликарство Пеђе Ђаковића разгранато је на више циклуса међусобно сродних, у историзованој и културолошки одабраној тематици, којима су заједнички драматична и сигурна цртачка линија и иновативан колористички приступ. У Ђаковићевим сликама/визијама често видимо патос, трагичку ноту унутар специфичне вредности историје културе. Посебно место у опусу овог уметника заузимају слике и цртежи посвећени страдалничким подвизима српске војске у Првом светском рату. Голгота српских историјских збивања, херојско и надљудско, али и жртва као цивилизацијски узус – извори су који покрећу Ђаковића и смештају његов сликарско-цртачки ангажман између традиционалних вредности и савременог/стваралачког тренутка.

О уметнику

Пеђа Ђаковић је рођен 1964. године у Дервенти (Југославија). Средњу школу  je завршио у Београду када је почео да похађа часове цртања у чувеној Шуматовачкој улици код Сергеја Јовановића. Завршио је Ликовну академију у Прагу где су му предавали познати професори: Коталик старији и млађи, Чепалак, Турек, Тороњ, Поспишил и други. Самостално је излагао у Југославији, Чехословачкој, Сједињеним Америчким Државама, Немачкој, Холандији, Шпанији, Енглеској и Црној Гори. Учествовао је на бројним изложбама у свету. Добитник је више награда за свој рад: „Терезин” – главна награда (1986); I награда Академије ликовних уметности у Прагу (1988); Специјална награда за сликарство прашке Академије уметности – „Масарик” (1995), Награда „Салвадор Дали” за сликарство (1996); Награда за сликарство Европског круга Франца Кафке (1997). Његова дела се налазе у значајним уметничким колекцијама широм света. Паралелно се успешно бави и музиком. Живи и ради у Прагу.