Пуних 8 година сам, за Видовдан, кума славе манастира Раванице у Врднику. 8 је како сам чула – Лазин број. Он је свакодневно трчао у осмицама, јер му је тако било занимљивије, него да се враћа истим путем којим је и пошао.

Такође сам од Фондације чула да је Раваница био важан манастир и у Лазином животу. Он се заветовао да сваког Видовдана посећује Раваницу, и у свом тестаменту одвојио 1000 круна баш Раваници, да се за Видовдан даје помен његовој супрузи Јулијани.

РАВАНИЦА је била прва спона, заједничка тачка Фондације „Лаза Костић“ и мене.

Први поклони које сам од Фондације добила био је овај сјајан бермет „СРПСКИ ШЕКСПИР“ – по Лази Костићу, кога су звали „СРПСКИ ШЕКСПИР“ куће Живановић, који сам до данас само испијала – а данас сам први пут у њој. И могу рећи да сам зачуђена, невероватно изненађена, да оваква места постоје код нас, а да их ми никада до сада нисмо посетили. Пре је стигла енглеска краљица него ми, у ово чудесно место!

Но, није мене Фондација привукла вином и медом, већ медним духовним радом и књигом ВЛАДИКА НИКОЛАЈ О ШЕКСПИРУ која је за мене била велико откриће! Купила сам одмах 30 књига, делила их својим клијентима, сарадницима, да и они науче нешто ново о владици Николају и о Лази Костићу.

Ова фондација је другачија од скоро свих уметничких удружења која се баве уметношћу. Код ње духовност, вера, православље, па тим и слава Три ЈЕРАРХА није само обичај који треба испоштовати, осветити колач, имати жито и вино, свећу, платити свештеника, него заиста уздићи молитве и молитвено и са вером приступати и свим догађајима, било да су у питању радионице за децу, врхунска научна предавања или концерти најистакнутијих уметника.

Почаствована сам што сам данас кума.

На многаја љета!