За публику која је први пут чула невероватан УКРШТАЈ, он је био „перфектна формула“, „јединствен“. За Марину је то било „свирање не за историју, него за вечност! Тако сам га ја доживела, седећи за клавиром испред лога Матице српске, у Свечаној сали, окружена портретима председника Матице кроз историју, поклањаући се пре свега Георгију Магарашевићу, чије су ме и предиван рукопис и величанствене мисли инспирисале за јединствен УКРШТАЈ Бахове најтеже Партите са мислима, намерама, задацима и тежњама Летописа Матице српске, најстаријег часописа на свету. Прегледајући књижицу Научног скупа посвећеног Летопису, посебно су ме озариле теме угледних професора и научника, везане за Лазин допринос Летопису: О појму „светлост“ у језику Лазе Костића; о Шекспиру и Лази Костићу; о лингвистичким темама из области српског језика… Лаза је, са 72 поготка, заорао дубоку бразду у најстаријем књижевном часопису на свету са континуираним трајањем. Која милост од Господа, да ми је дао прилику да у овом храму представим музички УКРШТАЈ: Бах, Магарашевић, Костић, Милисавац, Попов…“