ПРОФ. ЖИКА БУЈИКЛИЋ У КАРЛОВАЧКОЈ БОГОСЛОВИЈИ 16. децембра 2024.
Зашто Лаза Костић никада није причао о свом докторату? Зашто своју докторску дисертацију није објавио? Зашто њену значајну тему, у својој огромној кореспонденцији ни на једном месту не спомиње? Зашто је ћутао? Највећа је мистерија.
Сазнање да је средином 19. века, усред Пеште, на латинском језику одбрањен докторски рад везан за нашу средњевековну правну историју, представља драгоцено откриће.
Иако се потписивао са др Лаза Костић, упркос дипломи која је деценијама лежала у архиву Матице српске, сумњало се да Лаза има само ригорозум, а не „прави докторат”. Све до недавно, када је професор Жика Бујуклић први стручно анализирао протоколе са свих Лазиних испита и докторску диплому коју су потписали ректор универзитета Густав Венцел и декан Теодор Пауел. На њој јасно стоји да је: „1. маја 1866. године Лазарус Костић, на Kраљевском универзитету у Пешти, на латинском језику одбранио докторску дисертацију на тему О српском законодавству Стефана Уроша Душана; да је тог дана промовисан у доктора свеукупног права”.
За последњи Музичко поетски укрштај поводом 230 година Богословије Свети Арсеније Сремац у Сремским Карловцима, аутори серијала Марина Милић Радовић и Зоран Максимовић, позвали су врсног беседника, Жику Бујуклића, професора Римског права на Правном факултету у Београду, да у понедељак 16. децембра, у 19 сати, у Свечаној сали Богословије, подели са аудиторијумом како је дошао до теме мистериозног доктората Лазе Костића, која му је донела награду Града Београда за велико научно откриће.
Етидом и Игром Василија Мокрањца, Марина ће у својеврсном музичко-поетском укрштају осветлити ову тему.
„И Василије Мокрањац је био затајан, мистериозан, о много чему није причао никоме, само се исповедао клавиру кроз музику. Етида и Игра које сам изабрала, идеално се укрштају са размишљањима на тему Лазиног мистериозног доктората, али и о његовој преданости за очување српског језика, неговање старих, заборављених речи, осмишљавање нових. Ми кроз серијал желимо и да подсетимо на јубилеј славне Богословије, укажемо на предивну салу, откријемо ширем аудиторијуму, првенствено младима, наше музичке драгуље, да им ширимо видике новим темама са којима се још нису сусрели у животу. Ово ће бити сјајан научно – уметнички укрштај, достојно заокружење великог јубилеја.“ каже Марина.
