На данашњи дан, пре 80 година, на Св. Алексија Човека затајног, у Камењачи, родио се професор Миодраг Радовић човек затајни. Један од омиљених професора Филозофског факултета у Новом Саду, познат међу студентима као „Гилгамеш“, на којег је по свом физичком стасу подсећао, ерудита, компаратиста, преводилац, полиглота, научник.

Занос према лику и делу Лазе Костића преносио је на млађе генерације, а докторска дисертација „Лаза Костић и светска књижевност“ и данданас је незаобилазно штиво сваком озбиљном посвећенику Костићевог стваралаштва. Својим цењеним професорима компаративне књижевности, Миодрагу Ибровцу, Драгиши Живковићу, Зорану Константиновићу и Драгану Недељковићу одужио се изванредном синтезом њиховог рада, у књизи „Компаративни квартет“.

Последње две деценије га је опседала пчела: „Пчела, то јеванђење природе, ми је вратила веру у живот, веру у људе, веру у смисао“. Није ни чудо што му је пчела дошапнула нову реч у српском језику, под којом је објавио јединствену антологију „Пчелојављење“.

Фондација „Лаза Костић“ се са захвалношћу сећа професора Радовића, свог првог председника Књижевног одбора, на огромном доприносу којим је обогатио рад фондације.