„Са поносом ове, девете године фестивала Костић Лази на звезданој стази, можемо истаћи да смо у Сомбор увек доводили интелектуалну елиту, најеминентније представнике српског народа, попут Мире Бањац, академика Матије Бећковића, Пеђе Ђаковића, о. Оливера Суботића, а вечерас и академика Славенка Терзића, историчара и каријерног дипломату, некадашњег амбасадора Србије у Русији“, истакао је Драган Којић, председник Фондације „Лаза Костић“. У свом обраћању публици окупљеној у Културном центру „Лаза Костић“, у петак 18. октобра, назначио је и значај што је тема „Лаза Костић у вртлозима дипломатије“ представљена о аспекту Костићевог живота о којем се недовољно зна, премијерно припала Сомбору, граду Лазиног уточишта.
Као и увек, фестивал је и овог пута представио својеврсни укрштај, водећи се ставом Лазаре Костића, да се „укрштај најмоћнији принцип универзума“.
БРАК ИДЕАЛА И КАПИТАЛА – ПРЕМИЈЕРНО У СОМБОРУ
Вече у Културном центру је почело премијерним музичко-поетским укрштајем. По пијанисткињи Марини Милић Радовић, ауторки овог јединственог музичко-поетског сплета, „ове године је централно вече фестивала морало почети текстом и музиком на тему БРАК ИДЕАЛА И КАПИТАЛА. Тај текст, настао у једном даху, производ је Божијег надахнућа и најдубљег увида професора Миодрага Радовића, великог поклоника лика и дела Лазара Костића. Читајући монографију о Светођурђевском храму у Сомбору, сазнавши за преобилна доброчинства Јулијане др-а Лазе Костића рођене Паланачки (како се увек потписивала), професор Радовић је из себе напросто просуо бисерне мисли о истинском значају и Јулијанином доприносу стварања ремек делâ њеног супруга, пруживши му не само материјалну сигурност, него истинско уточиште и мир, потребне за стваралачка дела. Из тог текста и из тог увида, родио се фестивал Костић Лази на звезданој стази, али и контрапунктски програм, који увек прати главну нит: Наклон Јулијани Костић, рођеној Паланачки.
„Три године након овог текста, који смо штампали да би остао за поколења, мени се чудесно јавила музика Сезара Франка, Корал који сам деценијама свирала, али овог пута, музика је текла у перфектном складу са мислима Миодрага Радовића о Јулијани и Лазару, о браку идеала и капитала. Оно што је мене лично потпуно фасцинирало, је невероватна усклађеност музике и текста, иако апсолутно ништа нисам мењала ни у тексту ни у композицији. А опет, оне заједно, обједињено, теку у потпуном складу, као да су у питању рука и рукавица, као да су компоноване заједно. То је једно истинско ЧУДО! Чудо које ће приметити сваки слушалац истанчаног ува. И чувала сам премијеру овог укрштаја за Сомбор. У неку руку, чини ми се да му је место само у Сомбору и да истински може живети једино у овом граду.
Santa Maria della Salute у укрштају са Баховом Чаконом је још једно слично чудо. Интересантно је, фасцинантно и невероватно, да се 14 строфа славне песме перфектно уклапају у 64 варијације Бузонијеве обраде Бахове подједнако славне композиције. У тренутку када су ми се у духу та два монументална дела спојила, нисам била свесна да су оба дела настала као резултат смрти вољене особе: Бахове прве супруге Барбаре и Костићеве платонске љубави, Ленке. Чудесно је како се емотивни, духовни, енергетски, мисаони преливи, унутрашњи немири песме потпуно уклапају у све варијације расположења и трептаје душе чувене Чаконе“.
Премијерно смо у Сомбор довели и представника истинске интелектуалне елите, академика Славенка Терзића, некадашњег амбасадора Србије у Русији, да пред сомборским аудиторијумом представи тему о којој највероватније нико раније није беседио, сигурно не подробно и темељно: Лаза Костић у лавиринтима дипломатије. Академик Терзић се трудио да пронађе детаље који су аналитичарима и историчарима до недавно промакли, попут смештаја Костића, дипломате, у отменом, сувом центру Петрограда, са грандиозним ходником и отменим степеништем.
У овој кући, у самом центру, са прелепим ходником, као из бајке, у Казањској улици, бр 6, стан 50, живео је Лаза Костић, дипломата.
Академик Славенко Терзић, дипломата који је пропутовао света, некадашњи амбасадор Србије у Русији, историчар, никада није био у Сомбору, нити је сео на клупу да се поздрави са својим колегом, такође дипломатом, Лазом Костићем. Но, „Звездане стазе Костић Лазе“ довеле су уваженог госта у Сомбор, и то прво на клупу, код Лазе.
У петак, 17. октобра, у Културном центру „Лаза Костић“, у 19 часова, одржао је премијерно предавање: Лаза Костић у лавиринтима дипломатије. Премијерно, и то не само у Сомбору, него уопште, о теми која, по нашем сазнању, никада нигде још није била обрађена посебно и детаљно, свеобухватно, како је представио угледни гост. Тако је Сомбор имао ту привилегију да први чује о Лази у лавиринтима дипломатије.
ПЛАТФОРМА ЗА МЛАДЕ ТАЛЕНТЕ
Звездане стазе Костић Лазе, традиционална платформа за талентоване младе уметнике, овог пута су представиле атрактиван клавирски дуо, Филипа Видановића и Ксенију Нинковић, лауреате међународног такмичења за гудаче и камерну музику, Artisti Dell Arco у Сремским Карловцима 2024. године. Посебно изабрани комади, Сат и Тарантела Валерија Гаврилина, уклопљени у „дипломатску тему“ – Лаза Костић као дипломата у Русији, изнесени полетно и са жаром, разгалили су публику на крају вечери.
ПОМЕН ИЗДВАЈА ЗВЕЗДАНЕ СТАЗЕ ОД СВИХ ДРУГИХ МАНИФЕСТАЦИЈА ПОСВЕЋЕНИХ ЛАЗИ КОСТИЋУ
Звездане стазе Костић Лазе одскачу од свих награда имена Лазе Костића и у окружењу се издвајају по чињеници да је ово једина манифестација која даје помен Лазару и Јулијани. Водећи се самом Костићевом жељом и његовим тестаментом којим су одређени помени за душе највољенијих (дао је по 1.000 круна манастирима Крушедол, Раваница и Саборној цркви у Новом Саду да се одређених дана у години дају помени за чланове породице, Ленку, Јулијану и његову душу), сваке године Звездане стазе дају помен за душе Лазара и Јулијане, али и за добротворе који су себе уткали у манифестацију, а који су прерано отишли: Миодрага Радовића, утемељивача фестивала и Сузану Огризовић, својеврсни стуб наших Звезданих стаза.
„Сузанин жар и огромна љубав према њеном граду, жеља којом нам је откривала сакривене лепоте Кенђије, Карапанџе, сомборских салаша, домаћинских ресторана, су непревазиђени. Њеном заслугом, многи наши чланови су годинама долазили из Лондона, Ваљева, Београда, Новог Сада, Сремских Карловаца, у узбуђењу да доживе бајковити Сомбор. Негујући сећање на такву ретку особу, ми подстичемо најмлађе Сомборце да се угледају на Сузану, буду најбољи амбасадори свог града, њему на дику и понос“ истиче Марина Милић Радовић.
Ове године, у суботу 18. октобра, код Лазиног и Јулијаниног споменика, на Великом гробљу, у 11 сати, помен је одржао о. Бранко Шијачић, након чега су Звездане стазе настављене у Градској кући, са гостима из Земље живих, православне заједнице која већ више од две деценије успешно лечи младиће и девојке од зависности дроге, алкохола, коцке и телефона. О. Бранко Ћурчин, који са невероватном истрајношћу, разумевањем и осећањем води заједницу, изабрао је два младића: из Страхињу Београда и Исидора из Новог Сада, да посведоче своје животе пре уласка у Земљу живих и своју трансформацију насталу кроз прихватање начина живота који подразумева свакодневну молитву, исповест, дисциплину, рад, спорт, отвореност и пажњу према другима.
ЗЕМЉА ЖИВИХ ИДЕАЛНА ЖИВОТНА ШКОЛА
Тренутак гордости је био тренутак пада
„Сећам се тренутка пада. Био је то тренутак гордости, када ми је све ишло фантастично. Био сам успешан у послу, спорту, имао девојку, био прихваћен и вољен у друштву. Све је изгледало савршено, али ми ни то није било доста, него сам пожелео још узбуђења. Некако сам умислио да сам све то постигао сам, а не подршком своје породице. Тада сам узбуђење видео у дроги“, одговорио је Страхиња, одабрани младић из Београда, на питање Снежане Спасојевић, да ли се сећа у ком тренутку је одлучио да проба дрогу и зашто је тражио од живота још узбуђења. А на питање о. Бранислава Шијачића, да ли може да опише то стање среће, рекао је: „Након узимања дозе дроге, осећао сам такву срећу и испуњење које сада осећам. Разлика је у томе што је код дроге то осећање било краткотрајно, а жудња за њим страховита и погубна, док је сада то осећање стално, у свим сегментима мог живота“, био је одговор факултетски образованог младића, некадашњег менаџера значајне фирме, који је дошао са о. Бранком Ћурчином да са публиком Сомбора и гостима Звезданих стаза подели сведочанство свог живота пре пада и сада, при крају терапије и опоравка у заједници на Ченеју. Сличну смо причу чули и од Исидора из Новог Сада, који је потврдио да је тренутак гордости, незахвалности за живот који већ имао, нездрава тежња за погрешним узбуђењем, био окидач који је и њега одвео у бездан. Срећом, уз помоћ заједнице Земља живих, заиста се поново нашао међу живима.
Марина Милић Радовић, креатор овогодишњих Звезданих стаза, постављених 2017. године у Сомбору, захвалила се породици Никшић и фирми Ниша аграр, на идеји да се у госте позову корисници ове вредне заједнице. Представила је и посебну гошћу тог дана, магистра Снежану Спасојевић, која је публику дирнула својим сведочанством, како је „у болницу ушла у штиклама, а из ње изашла у колицима“. Након наоко безазлене (испоставио се на крају и потпуно непотребне) интервенције кичме, која је требала да је опорави након 5 дана, госпођа Спасојевић је остала прво везана за кревет, потом је успевала да се креће само уз две штаке, и то са огромним боловима, да би након 13 година, данас, успела да иде уз један штап и вози кола са свим командама у рукама. Оно што је задивљујуће у њеном случају је била невероватна снага духа, која ју је 2011. године, како је сама признала, „вратила у живот“. „У једном тренутку сам знала да морам да одлучим: да ли прихватам ситуацију и да ли ћу се свим силама трудити да чак и у том стању подижем средства за Глоб театар, наше Народно позориште које је добило јединствену прилику да наступи на културној олимпијади у мају 2012. године. Одлука да се не предајем него да се свим силама борим је била моја најбоља одлука. У тим сатима када сам обављала послове и мислила једино на Лазу у Глобу, српском језику на Шекспировој сцени, била сам она стара Снежана. Једино тада нисам осећала болове, те зато и могу слободно рећи да ме је Лаза оживео. Такође, Лаза ми је помогао да останем здраве главе, а то ми се данас чини да је важније од здравог тела“, поделила је своја размишљања некадашња председница Фондације „Лаза Костић“.
Био је то програм са веома поучним причама, личним увиђањима о сопственој одговорности у доношењу одлука, као и истрајности у борби са изазовима живота. У сваком случају, Звездане стазе су понудиле духовну храну која је многима била и биће на корист.
РАДИО БЛАГОВЕСНИК МЕДИЈСКИ ПОКРОВИТЕЉ ЈУБИЛЕЈА
„Десет година Звезданих стаза! То је значајан јубилеј! Желели бисмо да следеће године, за прву деценију постојања, Радио Благовесник буде медијски покровитељ фестивала“, изјавио је о. Саво Николић, архијерејски намесник и старешина храма Св. Ђорђа на свечаном ручку, уприличеном по завршетку предавања у Градској кући.
Као што је некада Јулијана дала уточиште лутајућем Лазару Костићу, тако је, слично, Црква прихватила у наручје манифестацију чија инспирација су били и остали Лазар и Јулијана. А ове године, посебну захвалност морамо одати браћи Милошу и Ђорђу Никшићу, чија фирма „Никша аграр“ је била генерални спонзор фестивала.
ЗВЕЗДАНЕ СТАЗЕ НАЈМЛАЂЕ ВОДЕ У ЛОНДОН
Не само да је обезбедила полуконцертни клавир из Београда, предложила Земљу живих за гостовање у Сомбору, фирма „Никша аграр“ је такође обезбедила 10 припремних радионица за „Лаза & Вил и пчела“ конкурс за децу из основне школе „Никола Тесла“ у Кљајићеву. Финале такмичења је планирано за уторак 9. децембра, на Св. Алимпија Столпника, дан када је Лаза Костић преминуо у Бечу. Тада ће се деца надметати у знању и представљању едукативног материјала из друштвене игре „Лаза & Вил и пчела“. Најбољих 12 деце ће имати привилегију да наступи у Свечаној сали Матице српске, 12. фебруара 2026. поводом 35-годишњице оснивања Фондације „Лаза Костић“, у години када наша најстарија институција за неговање српског језика, културе и уметности, обележава 200 година постојања. Осморо најбољих ће освојити петодневни пут у Лондон и Стратфорд, под називом „Корацима српских великана“, од 23. до 28. септембра 2026. године.
