„Невероватно колико из најбоље деце избија унутрашња радозналост, креативност, колико су слободни и имају храбрости да скачу из оквира, а опет све то успевају потковани озбиљним знањем које им нуди игра Лаза & Вил и пчела, истакао је синоћ Зоран Суботички, председник полуфинала првог мултидисциплинарног конкурса Лаза & Вил и пчела.

Пијанисткиња Марина Милић Радовић, оснивач и управитељ Фондације, креатор игре, открива: „Три деценије се у мени припремала, тињала игра чија је основна сврха распламсавање љубави према сопственој култури и уметничком наслеђу, али и неговање моралних вредности, врлина које бисмо желели да изградимо у животу и освестимо дубљи смисао нашег живота“.

Од 300 основаца са којом је Марина Милић Радовић, пијанистиња и професор камерне музике на Академији уметности у Новом Саду, радила од фебруара до децембра, након презентација које су најбољи учесници послали стручном жирију, изабрано је 24 такмичара за полуфинале у Галерији издавачке куће Прометеј у Новом Саду.

Такмичење је замишљено као годишња манифестација. Одржаваће се сваког 9. децембра, на дан Св. Алимпија Столпника, када је Лаза Костић отишао са овог света. Ове године се такмиче само деца основних школа, док ће им се следеће године придружити и средњошколци. За децу Београда припреме за полуфинале почиње 23. децембра и завршава се 24. јануара, када ће се стручни жири поново окупити у просторијама ИК Прометеја и изабрати најбоље полуфиналисте за наступ у Матици српској 12. фебруара 2026. На финалном наступу најбоље деце, на слави Фондације, дан рођења Лазе Костића, одредиће се осморо деце који ће добити наградно петодневно путовање у Лондон и Сратфорд септембра 2026. године.

„У полуфиналу, деца из Трстеника, Мале Иванче, Кљајићева, Куле, Сремских Карловаца, Сремске Каменице и Новог Сада су се надметала и показивала различите таленте у невероватно маштовитом укрштају. Тако је жири имао прилике да чује праву одбрану адвоката Мие Кричковић, која је своју жељу да буде „вечити адвокат“, како је већ зову у школи, овог пута усмерила на одбрану Костићевог стварног превода Хамлетовог цитата: „Ил‛ бит‛ ил‛ не бит‛, то се пита сад“. Упознали смо куварицу Хелену Нешић, која се на сцени појавила са својом баком, и показала „Колач укрштаја“, како га је назвала, инспирисана баком „која је као Шекспир. И он од других позајмљује теме, као што пчела од цвећа краде полен, па све то претаче у врхунска дела. Тако и моја бака узима од других рецепте, па од њих направи изванредне колаче“. Хелена је донела свој колач, али је „шлаг на торту“ био Шекспиров цитат о две вишње, који је сама изгуглала, да би укрстила Шекспирове цитате и бакине вишње коришћене у њиховој заједничкој торти. Лена Лабат је задивила својим присуством на сцени, одисала узвишеном лепотом и духовношћу, док је укрштала своја размишљања о љубави и лепоти са клавијатуром, из које је извлачила лепе хармоније. Назвала је Шекспира црним диркама, а Костића белим.

Мала Дуња Агбаба из Сремских Карловаца показала је на свом саћу своју прву песму објављену у новинама Дневник и изнела снажно, ауторитативно песму коју је написала за конкурс. Већ има и наруџбе, од свог деде, да и њему напише песму.

Шармантна Марија Ђуровић, била је изванредно упечатљиви Лаза Костић. За ту улогу је девојчица дуге косе одсекла праменове и направила фризуру a la Laza, Говорила на енглеском и немачком упоредо као и на српском. Максим Губерина је истински максимизирао своје таленте, представио се и као кошаркаш, истрчавши на бину са кошаркашком лоптом коју му је лично Јокић потписао, а потом сео за клавир за којим је прелудирао уживљавајући се у улоге Лазе Костића, Шекспира и њега самог, наизменично. „Максим је показао велику маштовитост и посебну слободу и опуштеност, које се не виде код дечака у толикој мери“, приметио је Зоран Суботички, председник жирија. Др Јолес (Михајло из Мале Иванче) је дошао са оригиналним плакатом тристагодишњице рођења Шекспира, и пресељења Матице српске у Нови Сад, удубљујући се у улогу првог анатома у Срба и показујући наслов „Рикард Трећи“, драме коју је са Костићем превео поводом великог јубилеја. „Привукао ме је др Јолес јер је био племенит и лечио је сироте људе бесплатно. Волео бих и ја да будем као он, кад порастем“. Одговорио је Михајло.

„Успех деце умногоме је зависио од неге и пажње коју су у припремама за конкурс уложили родитељи и њихови наставници. У томе се посебно истакла учитељица Ана Лончар, која је велику енергију уложила у припреми деце из ОШ „Никола Тесла“ из Кљајићева. Учитељици Ани и педагогу Данки Аћимовић, која је припремала Дарка Петровића из Трстеника, Фондација „Лаза Костић“ је дала посебну захвалницу.

ЛОНДОН И ЗА СРЕДЊОШКОЛЦЕ
22. децембар концерт Марине Милић Радовић у Галерији Матице српске

„Игра Лаза & Вил и пчела креирана је у сусрет јубилеја, 35 година Фондације, који обележавамо заједно са 200 година Матице српске. Због тога је и значајан акценат у садржају игре дат нашој најстаријој институцији за неговање српске културе науке и уметности“. Конкурс је замишљен као годишња манифестација, и има подршку Управе за културу града Новог Сада. Већ 22. децембра, необичним концертом под називом Santa Maria della Salute у огледалу слике и музике, у Галерији Матице српске, уз помоћ стручних осврта др Данила Вуксановића, настављамо откривање чудесног света Лазе Костића, Шекспира, Баха, Франка, Рахмањинова и Предића, као почетак припреме средњошколаца за конкурс 2026. који ће најбољима донети пут у Лондон 2027. године.

Шесторо деце из Дечјег села већ освојило пут у Лондон

„Захваљујући донаторима великог срца, шесторо деце из Дечјег села у Сремској Каменици, са којима сам континуирано радила од маја месеца, на најбољи могући начин развија своје таленте и способности. Покрајина се обавезала да покрије путовање за троје деце, а два донатора великог срца за остале три карте. Прелепо је гледати децу која сањају, која се труде да оправдају поверење и развијају своје таленте. Најстарији, Саша, је у року од три дана научио да правилно изговори слово „Л“ и то без икакве помоћи логопеда. „Силно желим тај Лондон, и трудио сам се да научим како правилно да кажем то слово које ми је раније било врло тешко“. Мартина, у улози Марије Трандафил, свесрдно је прихватила плаћене часове штрикања, да би заиста, попут највеће српске добротворке, временом научила и оно најтеже, да сама наштрика и чарапе“. Са њом, Емина и Мануела чине сјајни трио девојчица које померају сопствене границе и својим трудом показују да су вредне улагања у њих“, истиче Марина Милић Радовић.